Godine 1748. godine Novi Sad je dobio, odnosno kupio privilegije. Osamdeset hiljada rajnskih forinti je uloženo u carsku kasu. To su za monarhiju bila značajna sredstva jer je vodila rat sa Prusima, Francuzima, Rusima i Turcima, tako da je taj ratni budžet bio dobar i trebalo je para. Marija Terezija, kao carica Austrije je potom svojim vernim, lojalnim i darežljivim podanicima poklonila kulu sa satom. Ta kula sa satom ne bi imala nikakvog značaja da građani tada već Novog Sada nisu mogli da je koriste, nisu mogli da čitaju vreme.
Velika skazaljka pokazuje sate, a mala minute
Upravo iz tih razloga velika skazaljka pokazuje sate, a mala minute. Jer, sati su bili dominantniji, bili su važniji. Tako su namestili da sat izbija praktično svaki frtalj, što znači u svakom satu 4 puta po 15 minuta i kad izbije četvrti put po 15 minuta onda izbije ceo sat. Koliko je sati, toliko puta izbije. Isto tako, koliko je frtalja, toliko puta izbije u drugo jedno zvono i fonetički su građani mogli da razlikuju i ko je to pratio mogao je tačno da zna koliko je sati.
Ručno rađen kovački mehanizam
Mehanizam je jedan čisto kovački mehanizam, ručno rađen. U ono vreme nije bilo električne energije, nije bilo alatnih mašina kao danas. Sve je rukom, kovačkim postupkom rađeno. Mehanizam je autentičan, mehanizam je originalan i on od onog vremena na isti taj način radi. Kao što je konstruisan i napravljen, i danas tako radi. S tim da ima malih izmena. S obzirom na to da nisu postojala čelična užad, bila su lanena užad, on danas ima čeličnu užad.
Tri kugle u mehanizmu
Vreme nije baš bilo uvek naklonjeno satu. Bilo tu i ratnih dejstava, tako da su te male promene bile nužne da bi danas sat radio, isto pogonom na tri tega, na tri kugle, koje su teške oko osamdeset kilograma i koje pokreću mehanizam. Da pojasnimo, tri kugle, jedna kugla pokreće sat, odnosno skazaljke, jedna kugla pokreće mehanizam za frtalje, a jedna kugla za izbijanje sata. Čovek mora da brine o tome, samim tim što je to jedan čisto kovačko-mehanički mehanizam on iziskuje brigu, da ga malo maze, paze, malo podese, podmažu, da ga malo očiste. I to je suština sata.
Kvar iz 1988.
Negde 1988. godine sam zapazio da sat ne radi s obzirom da živim u podnožju i u jednom susretu sa čovekom koji je brinuo tada o satu sam razgovarao šta se dešava. Ispostavilo se da je nastao kvar. On nije bio u mogućnosti da ga otkloni. Onda smo došli gore, konstatovali kvar, otklonio sam kvar. Da bi bili sigurni da je kvar otklonjen, morate sat naviti, pustiti ga u pogon da radi i da biste videli koliko to radi morate i sutra i prekosutra proveravati. E to je tako ostalo, niko ništa nije pitao dalje šta, kako. I dan danas ja na taj način brinem o ovom našem maznom, lepom, milom gospodinu satu.
Pomoć Rotari kluba Novi Sad
U 24 sata treba ga jedared naviti. Ja sam to svakodnevno radio do 2016. godine kada se pojavila dobra volja Rotari kluba Novi Sad koji su postavili tri elektromotora koji sada navijaju kugle. To ne znači da dalje čovek ne treba da bude prisutan. Treba stalno da kontroliše, stalno da podmazuje, u slučaju kvarova, mora da otkloni taj kvar da bi taj sat i dalje funkcionisao i radio ono za šta je napravljen.
Bilo je raznih događaja. Recimo, došao sam jedared ovde i zatekao sam vrata otključana. Neko je otključao vrata, popeo se, navio sat i nije ništa dirao. Valjda zbog poštovanja, tog pijeteta ovog vremenskog starešine, vremenskog doajena. Čak ni moj alat, koji tu stoji, nije diran.
Majstor Lajoš Lukači, koji skoro tri decenije brine o satu
